Todiklark

Kako sam došao do Todiklarka

Prošlo je tačno 20 godina od kada sam čuo da postoji lek po imenu Todiklark, koji je zvanično registrovan u Rusiji i s kojim se od raznih bolesti, a bogami i od karcinoma izlečilo na hiljade ljudi, a da se niti jedna farmaceutska kompanija nije zainteresovala za zvanično ispitivanje ovog leka. A prošlo je već deset godina od kada je ko zna koliko ljudi nazvalo moj telefon +381 65 3335445 i kojima sam pomogao da pronađu ovaj izvanredan lek. Zato je ovo dovoljan razlog da ispričam sve o ovom leku što znam - jer on to zasluzuje.

Samo jedna zemlja na zapadu ga zvanično prodaje po apotekama, a to je Poljska sto možete videti na linku koji cu objaviti na dnu ovog teksta. Prvi put sam za njega čuo kada me je Milomir Marić, kod koga sam radio kao novinar u njegovom magazinu „Profil“ (pisao sam za skoro sve srpske listove počev od novosadskog „Dnevnika“, „Kurira“,“Pressa“,“Pravde“,“Večernjih novosti“,“Tabloida“...) poslao da napišem reportazu sada već davne 2003. o jedinom državnom fakultetu za tradicionalnu medicinu u Budimpesti.

Ako neko zna šta je cenzura to sam ja, pošto sam zbog silne „demokratije“ od svih vlasti koje su hodale zemljom Srbijom bio isteran iz svih redakcija, jer „boj se ovna , boj se govna , pa kada ćeš živeti ...“ što bi rekla moja baba. A koliko sam to zaslužio najbolje govori podatak da sam kao dopisnik iz Novog Sada imao najviše tekstova na naslovnoj strani „Kurira“ od svih njegovih novinara, ukupno 64 za godinu dana, evo ih svi kod mene uredno sačuvani iz 2005. kada sam u njemu radio. Naravno , otkaz mi je dao najčuveniji beogradski urednik koji nikada nije napisao niti jedan tekst, a imao je najveće plate od svih srpskih novinara. Kako u srpskom novinarstvu , tako i u svetskoj farmaceutskoj industriji važi nepisano pravilo „Veži konja gde ti gazda kaže“. Zvaničan podatak SZO je da je vreme preživljavanja obolelih od raka 1990. I 2022. u mesec isti. Što znači da trilioni dolara koje su za to vreme potrošile svetske farmaceutske kompanije nisu bolesnicima od najopasnije bolesti uspele da produže život ni dan. Sem za sopstvene potrebe vlasnika i, naravno, skrivanje istine.