Svedočanstva o lečenju Todiklarkom i zašto pacijenti ćute
4/27/20269 min read
Osećam potrebu da vam ispričam i svoju priču. Naime, nakon izlečenja moje majke od karcinoma dojke, koja je odbila i hemoterapije i zračenje, a koja je prihvatila moju sugestiju da prvo pokuša da se leči Todiklarkom, ja sam ljudima još pre petnaestak godina, bez ikakve novčane nadoknade, počeo da nabavljem „Todiklark“. Naravno , uračunati su samo troškovi transporta. Oni koji su insistirali da idu sami po lek, dobili su sva uputstva od mene kako da dođu do Fakulteta za komparativnu medicinu u Budimpešti i kome da se jave za lek.
Međutim, to su ljudi koji žive u inostranstvu i koji po povratku kući prolaze tuda, pa im je prevoz, a ponekad i prenoćište i drugi troškovi, često i skuplji od samog leka, snalazili su se kako su umeli. Nekoliko njih čak je preko prevoznika koji su vozili jabuke i drugo voće iz vojvođanskih voćnjaka za Volgograd dovozilo Todiklark, ali je to prestalo nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine. Naime, Todiklark je zvanično registrovan kao lek u Volgogradu od strane ruskog Ministarstva zdravlja, što se može videti na flašici leka na slici na ovom sajtu. Međutim, prema poslednjim informacijama, proizvodnja Todiiklarka je u Rusiji trenutno prestala zbog nemogućnosti nabavke kvalitetnog crnog oraha koji su oni nabavljali iz Kanade, zbog prekida svih odnosa i sankcija. U Kanadi se, inače ,u blizini Nijagarinih vodopada gaji najkvalitetniji crni orah, uz Čile i Peru, i on ima izuzetno veliki procenat biomaterije juglon. Upravo etiketa koja se nalazi na svakom pakovanju Todiklarka je opredelila mnoge ljude da ga kupe, jer uliva poverenje, za razliku od raznih preparata koje prave razni mešetari koji zarađuju na tuđoj nesreći.
Inače , moja majka je prelomila da se leči Todiklarkom, lekom na bazi petrolleja u kome se nalazi još crni orah, polen i propolis, pošto je imala u svome rodnom selu ženu koja je doživela duboku starost, a pola veka se lečila od raka creva petrolejom. Naime, baka Latinka je živela u Đali, rodnom selu moje majke, i sama je destilovla petrolej kojim se lečila i to pomoću aktivnog uglja, peska i šljunka. Baka Lata, koje se i sada svi stariji stanovnici Đale sećaju, umrla je 1992.u svojoj 92. Godini, a rak debelog creva joj je otkriven 1948.
Pored petroleja, ona se lečila i svežom neprskanom hranom koju je sama gajila u svojoj bašti. Pošto je bila veoma bliska s mojom bakom, moja majka Gorinka se seća kada je u priči sa mojom bakom rekla da joj je na Onkološkoj klinici rečeno da nikako ne sme nikome da priča kako se izlečila, i to uz ozbiljne pretnje. Takođe, veoma veliki podstrek za moju majku je bio razgovor sa gospođom Olgom Krekom, koju je lekom Todikamp (sa zelenim orahom) izlečio još 1984. najčuveniji naš, ali verovatno i svetski lekar tradicionalne medicine Jovo Mijatović, popularni deda Jova, koji je izlečio i ćerku predsednika Niksona od raka želuca, i koja je i danas živa.
Inače, deda Jovu je u Ameriku direktno odveo Tito tokom njegove posete Americi 1972. godine. Za taj podvig, kako sam čuo od njegovog unuka koji sada drži restoran u Mađarskoj, dobio je brilijantni prsten od predsednika Niksona. Ko želi da sazna više o ovom velikom lekaru tradicionalne medicine može da pogleda na Jutjubu film „Deda Jova“ koji je režirao jedan od najčuvenijih srpskih reditelja Puriša Đorđević još davne 1964.
Posebno je interesantno da je deda Jova, kako mi je pričao Puriša Đorđević, redovno razmenjivao iskustva pismima na nemačkom jeziku sa čuvenim doktorom Rudolfom Brojsomjer je deda Jova perfektno govorio nemački jezik pošto ga je Austrougarska zarobila još u Prvom svetskom ratu i primorala da leči srpske neprijatelje. Zato je odmah nakon početka Drugog svetskog rata otišao u partizane.
Kada sam radio feljton o njemu koji je objavljen u već pomenutom časopisu „Dobro jutro“, u dugim razgovorima sa Purišom koji je već imao 99 godina, a mozak mu je fantastično funkcionisao (sanjao je da bude prvi reditelj koji će u stotoj godini režirati dugovečernji film i imao spremljen scenario za njega, ali nažalost, nije doživeo taj san), saznao sam da je veliko pitanje ko je pravi tvorac čuvene Brojsove dijete, s kojom je izlečeno stotine onkoloških pacijenata. Po njegovom mišljenju, deda Jovi pripada bar polovina zasluga za njeno stvaranje. Ovu dijetu i danas koriste mnogi bolesnici od raka, ali je neki primenjuju i za preventivu i čišćenje organizma.
-Imala sam 36 godina kada sam kao ekonomista bila zaposlena u Kreditnoj banci Zagreb na Novom Beogradu (preko puta Saveznog izvršnog veća) koja je i danas zgrada OTP banke, a direktor mi je bio Slobodan Milošević, kada šira javnost još nije ni čula za njega – pričala nam je Olga Kreka na početku razgovora, u stanu na sadašnjem Bulevaru Zorana Đinđića.
- Moram reći za njega da je bio fantastičan direktor, za razliku od toga kakav je bio političar i nisam htela da idem na demonstracije protiv njega upravo zbog toga što je svim silama pokušavao da mi spasi život. Kada je saznao da sam bolesna od agresivnog karcinoma dojke, poslao me je na lečenje u Zagreb kod tada najčuvenijeg onkologa u bivšoj Jugoslaviji, profesora Eugenija Čepuljića, koji je radio na klinici „Rebro“ u Zagrebu. Pošto sam bila zagrebački osiguranik ,imala sam pravo da se tada lečim u Zagrebu jer smo živeli u jedinstvenoj državi Jugoslaviji. Međutim , iako sam bila mezimica doktora Čepuljića koji je gotovo svaki dan dolazio bar na par minuta da me poseti tokom dugih tretmana hemoterapijom, on ništa nije mogao da učini i, posle ponovnog pojavljivanja raka na plućima koji je metastazirao sa dojke i posle operacije i odstranjivanja trećine plućnog krila, došao je u moju sobu i očinski me držao za ruku, pozdravljujići se sa mnom nakon godinu dana lečenja rekao „ja ne mogu ništa više da učinim“. – priča Olga.
- Videla sam tada suze u njegovim očima koje su kapale direktno na njegov lekarski mantil. “Ali, nemoj se predati”, rekao je. “Idi na Romaniju i pokušaj da pronađeš Jovu Mijatovića, travara, ali nemoj nikome reći da sam te ja poslao”. Nije mi tada rekao da Jova ima 98 godina pošto ja nikada nisam do tada čula za njega. Mislila sam da je to sredovečan čovek i, kada me je komšinica odvela do njega, shvatila sam da je to starina, ali u izuzetnoj kondiciji , koščat i snažan kao sredovečan muškarac. Kada me je video onako bolesnu i bledu, skelet sa 37 kilograma koliko sam tada imala, samo je ćutao i pušio. Ja sam samo plakala, držeći u ruci karton sa istorijom moje bolesti koji je on uzeo tek kada je popio drugu rakiju, jer je valjda hteo da se smiri. Kada je pročitao kroz gust dim iz lule od kojeg ga nisam ni videla samo sam čula: „I šta sada"? . Kada sam kroz suze jedva čujno procvilela „Pomozite mi“ , samo sam čula „Dobro“ i više se uopšte ne sećam toga dana – priča Olga Kreka svoja sećanja.
- Sledeće čega se sećam je da sam se probudila uz pucketanje vatre iz bubnjare, iako sam Beograd napustila po toplom septembarskom danu u letnjoj haljini. Na Romaniji su jutarnje temperature sredinom septembra več bliže nuli. Deda Jova se pobrinuo da mi ne bude hladno, a preko mene je bio prebačen topli gunj. Komšinica koja me je dovela vratila se za Beograd po moju garderobu, a deda Jova je sedeo pored mene i držeći me za ruku rekao: " Ne mogu ti ništa garantovati, ali ako hoćeš da preživiš, moraš me slušati pa šta Bog da". I eto, Bog mi je dao da sam živa 40 godina nakon što su me svi otpisali i nisu mi davali bukvalno niti jedan procenat da mogu da preživim. Samo zahvaljujući deda Jovi Mijatoviću i njegovom načinu lečenja.
Kako priča, on ju je stavio na dijetu Rudolfa Brojsa, odnosno, samo na čajeve i čuveni Brojsov sok, iako, kaže, mišiće bukvalno nije imala.
-U isto vreme pila sam Todikamp koji je deda sam pravio sa zelenim orahom koji je brao na Romaniji, i s polenom koji je kupio od svojih pčela. A petrolej je destilovao, verovali ili ne, kroz pogaču koju je pravio od gustog testa i koju je pekao na peći na drva u mojoj sobi. Tu pogaču je delio po sredini i tu polovinu stavljao na šerpu gotovo istog prečnika i onda kroz nju sipao polako petrolej. Ono što je procurilo u šerpu po njemu je bio dovoljno čist petrolej koji se mogao piti i koristiti za Todikamp, što se na kraju pokazalo kao tačno jer niko nikakvih problema nije imao od tog petroleja tako da ne treba praviti famu oko destilacije (inače, tu priču o destilaciji petroleja kroz pogaču mi je potvrdio i pokojni reditelj Puriša Đorđević). Interesantno je kako nam je davao propolis koji je sada važan sastojak svakog Todikampa i Todiklarka. Naime, propolis ne može da se razgradi u petroleju kao što može da se razgradi u alkoholu ,a deda nije znao da bi za to morao prvo da se smrzne i potom razbije u sitan prah poput šećera u prahu i da tek onda petrolej može da ga apsorbuje. Možda je razlog za to što su se tek početkom osamdesetih godina pojavili zamrzivači i deda Jova praktično i nije znao za njih. Zato je svako jutro počinjalo za mene napornim žvakanjem na početku kafene, a kasnije supene kašike propolisa skinutog sa košnice koje je trajalo skoro čitav sat. Potom sam pila po kašiku Todikampa koji sam uzimala i uveče, a tokom dana sam pila Brojsov sok. Prvih dvadeset dana se danas gotovo i ne sećam jer mi je bilo toliko teško da sam samo spavala, ali sam onda osetila da se moje telo budi. Kada sam god otvorila oči, videla sam Jovu kako sedi na hoklici pored mene i puši lulu. Videla sam i moju komšinicu koja me je presvlačila, a da sama nisam toga bila ni svesna. U jednom momentu su mi njih dvoje prišli i rekli da je vreme da ustanem posle 4 nedelje ležanja. Prišli su mi zajedno i, držeći me za ruke, naterali da ustanem, a sama sam osetila da mogu. Polako su me izveli na klupu ispred dedine kuće i tada sam videla desetine ljudi koji su sedeli po okolnim klupama, a među njima su neki bili vidljivo bolesni. Tada sam shvatila da su svi i ljudi došli da ga mole za pomoć, iako je Jova bio u dubokoj starosti i mislim da je to bio ipak veliki napor za njega. Samo me je pomilovao po pretoplom oktobarskom danu po kosi i rekao da je vreme da se okupam jer ću živeti još dugo. I evo živim, a ta četiri meseca provedena kod njega na lečenju na Romaniji od kojih sam 42 dana bila na Brojsu i oslabila samo pola kilograma jer nije imalo više odakle kilogrami da spadnu (obično se oslabi petnaestak kilograma) nikada dok sam živa neću zaboraviti - ispričala mi je između ostalog Olga Kreka.
Ova ispovest koju je čula definitivno je prelomila moju majku da odbije sve klasične metode medicine, sem operacije dojke i da pokuša da se izleči Todikampom koji smo odmah napravili po receptu gospođe Olge Kreke. Čak smo napravili i brzu varijantu sa sitno seckanim orahom koji je počela odmah da pije posle 14 dana, dok smo čekali da sazri tri meseca Todikamp koji smo stavili i zakopali u bašti na selu.
Nakon izvesnog vremena setio sam se priče profesora Zoltana Jančića sa Fakulteta za komparativnu medicinu u Budimpešti i pozvao pokojnog bioenergetičara Jovana Tasića koji je hteo da sazna na ovom fakultetu što više o bioenergiji kojom se bavio, pa smo zajedno otišli u Mađarsku. Tada mi je profesor Jančić rekao da imaju prvi Todiklark koji su napravili na Fakultetu i objasnio da on ima desetak puta više juglona od Todikampa, jer se u njega potapa mlad crni orah uvezen iz Čilea. Ja sam ga odmah uzeo za majku koja je zamenila Todikamp sa Todiklarkom. Uradila je posle tri meseca prvu kontrolu i ustanovila je da je tumor iste veličine, što je ona protumačila kao zaustavljenje rasta, pošto joj je u Kamenici rečeno da je invezivan i da se brzo širi. Nastavila da pije sada Todiklark još osam meseci tako da je tačno nakon godinu dana pijenja otišla na privatnu kliniku u Novom Sadu kod istog profesora koji je bio predsednik Onkološke komisije u Sremskoj Kamenici. Nakon pregleda i utvrđivanja da se tumor na dojci smanjio u prečniku sa 36 milimetara na 6 i on je pitao šta je radila i ona nije htela da krije i tačno mu je sve objasnila o lečenju Todiklarkom. Njegov odgovor je bio „Da ,svako ima pravo da se leči kako hoće...!!!“ Pošto joj je lekar saopštio da se tumor kapsulirao predložio joj je da je operiše i odstrani ga uz primenu lokalne anestezije, što je ona i učinila i nikada više nije imala problema sa tumorom dojke.
Dobrodošli
Saznajte sve o korisnim svojstvima medicinskog petroleja i Todiklarku - proizvodu koji je vitalan za zdravlje
Kontakt: +381653335445
© 2026. All rights reserved.