Porodica Erić iz Ilinaca - rak pluća i rak dojke

Porodica Erić it Ilinaca - rak pluća i rak dojke

Poljoprivrednik iz sela Ilinci kraj Šida Željko Erić, oboleo je od raka i s njim sam se našao u proleće 2015. u Novom Sadu. Video sam da mu je loše, ali da ima želju da sasluša.

-Vidi, nemam šta da izgubim.Rak mi je sa pluća nakon hemioterapija metastazirao na kičmu. Znam jednu ženu koja se izlečila tim lekom, ako možeš, pomozi i meni jer ću ostati nepokretan, pošto je rak metastazirao na dva mesta na kičmi - rekao mi je. Kad pričam lekarima u Sremskoj Mitrovici, kao da pričam drveću. Oni samo ponavljaju ono što su naučili iz knjiga. Kada pitam šta da jedem...kažu, jedi sve.

Ogroman broj ljudi žali se na lekare na onkološkim odeljenjima i kako su, sem časnih izuzetaka, ponekad čak i surovi prema pacijentima koje su unapred već otpisali. Nisam naišao na tople ljudske priče poput onih koje je Nobelovac Aleksandar Solženjicin opisao u romanu „Odeljenje za rak“. U njegovog neizlečivo bolesnog jumaka Olega se zaljubila i medicinska sestra sa odeljenja onkologije ali i doktorka čije je srce bilo neosvojivo. Ovaj roman preporučujem svima, ali život zaista piše milione nikad napisanih romana.

Posvetio sam Željku pažnju i rekao mu da je njegova prednost priroda i kozije mleko koje ima i koje je izvor zdravlja, a još veći kozji sir i kozija surutka i ispričao mu priču da sam prisustvovao snimanju dokumentarnog filma „Lasta“, nagrađenog prvom nagradom na Festivalu dokumentarnog filma u Beogradu koji ne govori o bolesti. Međutim, glavni junak , čuvar stada koza , starina od skoro 90 godina, pokazao je filmskoj ekipi kompletnu medicinsku dokumentaciju sa Onkologije, gde je pisalo da je odbio lečenje od raka prostate pre 15 godina i da se potpuno izlečio kozijom surutkom i sirom, prema sopstvenom priznanju. Naravno , to nikome ne smem preporučiti, ali samo navodim kao primer pobede prirode nad bolešću koja je nastala bez svake sumnje jer se čovek u 20. veku najviše od svog nastanka suprostavio prirodi, zbog čega ga je ona i tako surovo kaznila. Karcinom je bolest koja je nuspojava razvoja civilizacije tokom 20. veka koju nam je donela prevashodno industrijska hrana, a nakon toga i sve ono što industrijalizacija nosi. Do sredine 19. veka, kada je u svojoj knjizi „Lečenje biljem“ pominje Josif Pančić, ona je bila gotovo nepoznata, odnosno, nekoliko hiljada puta manje zastupljena nego danas.

Potpuno iznenađenje za mene je bilo kada je 2017. godine kod mene došla supruga Željka Erića i rekla mi da je Želko ozdravio i da se vratio poljoprivredi i prirodi i da je glavna „atrakcija“ u selu, ali da ona nije shvatila poruku prirode prema svom suprugu i da se njoj pojavio tumor na dojci. Uzela je još jednu godišnju dozu Todiklarka koju je pila zajedno sa suprugom i danas su oboje srećni i zdravi i potpuno okrenuti prirodi i zdravom načinu života. Todiklark je samo bio tu da im pomogne da stanu na stranu prirode, koji i sam po svom sastavu potiče iz prirode.