Porodica Cunjak – karcinom pluća i Hočkinov limfom

Porodica Cunjak – karcinom pluća i Hočkinov limfom

Preduslov svakog izlečenja je u veri da ćeš se izlečit,i a posebno mi je ostao upamćen slučaj porodice Cunjak iz Novog Sada. Pre desetak godina od karcinoma pluća razboleo se poljoprivredni inženjer iz Novog Sada Milutin Cunjak i prognoze su bile veoma loše.

-Kada sam odvela oca doktorki na onkologiju u Sremsku Kamenicu, koja mu je uradila snimke i analize, njen zaključak je bio jasan. Po svim parametrima ona je prognozirala još par dana, a ne meseci života mome Milutinu jer je njegovo stanje bilo izuzetno loše. Osim toga još se nije oporavio od šloga koji je bio preživeo – kaže Bisera , Milutinova ćerka. – Doktorka je rekla da može pokušati sa hemioterapijama, ali da sumnja da mu išta mogu pomoći. Pošto sam već čula loša iskustva ljudi koji su se od raka pluća lečili hemioterapijama u dogovoru sa ocem smo uzeli Todiklark. Pročitala sam svu moguću literaturu o njemu na ruskom jeziku, iako se ona u principu svodi na ono što je o njemu napisao ruski autor Genadij Petrovič Malahov u nekoliko svojih knjiga od 17 ukupno koje su prevedene.

Istina, o njemu piše i tvorac Todiklarka Hilda Klark koja je umesto zelenih, ubacila južnoamerički crni orah u Todikamp, ali se njene knjige kod nas ne mogu pronaći. Prosto je to bila moja intuicija. Već posle mesec dana uzimanja Todiklarka primetila sam da moj tata mnogo bolje diše, a posle dva meseca smo odlučili da ponovo uradimo snimanja i standardne parametre koji se rade u takvim slučajevima. Kada smo ih odneli onkologu u Sremskoj Kamenici, ona je bila zabezeknuta. Rekla je da ne zna šta smo radili, ali da nastavimo sa tim. Tako smo i uradili i Milutin je posle 6 meseci bio sasvim drugi čovek. Počeo je redovno da šeta po Fruškoj gori i kako je prolazio mesec po mesec, bilo je sve bolje i bolje. Nakon godinu dana uzimanja Todiklarka gotovo niko nije mogao da veruje koliko se on oporavio i praktično je bio zdrav čovek. Posle pauze od par godina uzeo je još jednu dozu Todiklarka i praktično do kraja svog života nije imao problema sa karcinomom pluća. Nažalost, moj otac je preminuo 2023. godine u 87. godini života, usled komplikacija koje su u starosti proistekle od moždanog udara kojeg je doživeo desetak godina ranije.

Međutim, kako niti jedna nevolja ne dolazi sama, to se desilo i porodici Cunjak došlo. Od hočkinovog limfoma razbolela se Milutinova ćerka i Biserina sestra Milana koja živi u Švedskoj. Nakon hemioterapija njoj je limfom posle izvesnog vremena bio u remisiji, ali se karcinom posle 6 godina pojavio i na jetri, a za kratko vreme se proširio i na pluća. Videvši da se njen otac izlečio, i Milana je uzela dva puta u roku od nekoliko godina Todiklark i uspela je da se izleči i danas živi i radi u Švedskoj. Praktično se može reći da je Todiklark porodici Cunjak doneo život.....

-Ja sam imala tu nesreću da Hočkin dobijem mlada... praktično u tridesetim godinama, tako da smo otac i ja jedno zbog drugog očajavali, ali i u isto vreme jedno drugog tešili što nas je zadesila takva sudbina da zajedno bolujemo od bolesti od koje strahuje svaki čovek na planeti – kaže nam Milana. Kada sam videla da je tata, koji je za medicinu bio izgubljen čovek, ustao iz kreveta i počeo da svakodnevno šeta po Fruškoj gori a lekari koji su ga pratili sa nevericom slušali njegovu i našu priču da se izlečio Todiklarkom i promenom režima ishrane, odlučila sam da i ja pokušam isto. Mnogobrojni načini lečenja koje su švedski lekari primenjivali tokom mog lečenja nisu se pokazali delotvornima, ali je onda nakon nekoliko meseci primenjivanja terapije Todiklarkom moje zdravstveno stanje počelo naglo da se poboljšava. I evo, doživela sam da mi početkom aprila 2024. lekari u Stokholmu saopšte da je karcinom u potpunoj remisiji i da sam sa medicinskog stanovništva ja zdrava žena. Naravno , švedski lekari su ubeđeni da sam jedna od hiljadu koja se izlečila od karcinoma, a da je bila u tako teškom stanju, zahvaljujući zvaničnoj medicini. Naravno, ja znam pravu istinu, a to je da je Todiklark spasao moj život , a i život moga tate.