PETROLEJ SA JUŽNOAMERIČKIM CRNIM ORAHOM

Farmaceutska industrija je smislila da postoji 800 vrsta raka, a ne naučnici, a sve zbog toga da bi se proizvodilo 800 vrsta hemoterapija. Još je Nobelovac Varburg utvrdio u svom naučnom radu za koji je dobio Nobelovu nagradu da se ćelije raka razlikuju po obliku , međusobnoj povezanosti , brzini deobe , penetraciji u zdravo tkivo i sličnim ali nauci dostupnim i poznatim parametrima, ali se to nikako javno ne publikuje. Znači da se sve vrste raka mogu lečiti jednim lekom, samo intezitet mora biti drugačiji. Jednostavno, dokazana je činjenica da u baznoj sredini u telu nema karcinoma. To je još tvrdio Varburg, a biolog Ernst Ginter je dokazao. Mi ovde imamo podatke o stotinama ljudi koji su takozvanim alternativnim metodama savladali rak pre više od deset godina i prosto je zapanjujuće da niko od tih ljudi nije nikada gostovao na nekoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom, sem na nekim Youtube kanalima. A na nacionalnim televizijama gostuju pacijenti koji su izlečeni hemoterapijama već posle par godina i gotovo niko od njih nije (pre)živeo 10 godina. Meni je to neverovatno i uopšte mi nije jasno ko uvodi i na koji način tu cenzuru ili kod novinara postoji neka autocenzura?

O crnom orahu piše i tvorac Todiklarka Hilda Klark koja je umesto zelenih, ubacila južnoamerički crni orah u Todikamp, ali se njene knjige kod nas ne mogu pronaći. Prosto je to bila moja intuicija. Već posle mesec dana uzimanja Todiklarka primetila sam da moj tata mnogo bolje diše, a posle dva meseca smo odlučili da ponovo uradimo snimanja i standardne parametre koji se rade u takvim slučajevima. Kada smo ih odneli onkologu u Sremskoj Kamenici, ona je bila zabezeknuta. Rekla je da ne zna šta smo radili, ali da nastavimo sa tim. Tako smo i uradili i Milutin je posle 6 meseci bio sasvim drugi čovek. Počeo je redovno da šeta po Fruškoj gori i kako je prolazio mesec po mesec, bilo je sve bolje i bolje. Nakon godinu dana uzimanja Todiklarka gotovo niko nije mogao da veruje koliko se on oporavio i praktično je bio zdrav čovek. Posle pauze od par godina uzeo je još jednu dozu Todiklarka i praktično do kraja svog života nije imao problema sa karcinomom pluća. Nažalost, moj otac je preminuo 2023. godine u 87. godini života, usled komplikacija koje su u starosti proistekle od moždanog udara kojeg je doživeo desetak godina ranije.

Kod onih koji su se okrenuli alternativnim metodima lečenja, situacija je zaista značajno drugačija. Ne mogu, naravno, da tvrdim da su svi koji su uzimali Todiklark izlečeni , daleko od toga, posebno jer 99 odsto ljudi, po nekim mojim procenama , nema hrabrost da odbije usluge klasične medicine. Naravno , niti ja niti iko to sme savetovati ljude bolesne od karcinoma, jer je svako vlasnik svoga života, ali me niko ne može sprečiti da pokažem statističke podatke koje sam sam utvrđivao na osnovu podataka koji su mi sami korisnici Todiklarka davali, a ja sam ih uredno beležio deset godina. Navešću najinteresantnije primere i svakog od zainteresovanih mogu spojiti, sa tim ljudima pa neka razgovaraju sa njima i neka se sami uvere. Neki od tih ljudi nisu želeli da im napišem prezimena i ja sam to ispoštovao jer je, nažalost, u Srbiji danas sramota imati rak pa makar se od njega i izlečio, ali je to već neka druga priča. Ali, neki su pristali i da snime svoju ispovest, što ja izuzetno poštujem.

Vrlo je velik procenat izlečenih i kada se Todiklark koristi u kombinaciji sa sirovom ishranom, bar u roku od godinu dana od početka terapija Todiklarkom. Mi Todikamp više ne koristimo jer nabavljamo najkvalitetniji crni orah iz Južne Amerike s izuzetno visokim procentom juglona, za koju je doktorka Hilda Klark utvrdila da razdvaja bolesne od zdravih ćelija. Taj crni orah ima bar deset puta više juglona od evropskog zelenog, a 5 do 7 puta više juglona od crnog oraha koji uspe da rodi u Evropi. Jednostavno, ovo nije podneblje za njega.

I tako... desetine i desetine svedočenja o izlečenju najrazličitijih vrsta karcinoma kojih ne možete čuti ni na nacionalnim, a ni na alternativnim medijima, sem jednog ili dva časna izuzetka. Tamo gde Svetska zdravstvena organizacija nije cenzor, cenzura stanuje u glavama novinara koji vode regionalne televizije ili pojedine Youtube kanale. Gotovo niko od njih nije se usudio da se bavi alternativnim lečenjem karcinoma ili da u studio dovede ljude izlečene od raka pre više od deset godina, pa makar to bilo i klasičnim medicinskim tretmanima, a kamoli alternativnim. SZO je (ne) posredno rekla da je rak neizlečiv i tu nema više šta da se raspravlja, već samo da se sačeka trenutak kada će najbogatiji ljudi sveta koji su svi bez izuzetka u farmaceutskoj industriji promeniti mišljenje. Oni se čvrsto drže one Gebelsove da ljudi mogu poverovati u laž samo ukoliko laž bude dovoljno velika. Čeprkajući po raznim tekstovima o raku u starim srpskim novinama, naleteo sam na jedan u „Ilustrovanoj politici“ iz 1974. u kome se bombastično najavljuje da će za 5 godina rak biti izlečiv. A evo, prošlo je punih 50. Za sada nam ne preostaje ništa drugo nego da preko društvenih mreža pokušamo da srušimo ovu strašnu laž i da pokažemo ljudima da je rak izlečiv.