Gorinka Pavlović

Gorinka Pavlović – rak dojke

Tek kada se od raka dojke razbolela moja majka Gorinka 2008. godine i kada mi je rekla da su joj predložili hemioterapije i zračenje pre operacije, a da ona to bas i ne želi jer je od toga umrla njena sestra, kao i da bi, kao biolog, potražila nešto novo, sve informacije počele su da se slažu jer je u pitanju život nekog najmilijeg.

i još boljem i usavršenijem koji je tada njihov Fakultet nameravao da radi, a koji se zove Todiklark, koji je u suštini bio isti lek ali se umesto evropskog oraha u njega stavlja južnoamerički crni orah. U isti dan, kao sudbinski znak , u posetu mi dolazi poznanik , ćevabdžija iz Novog Sada Farudin Đelili i kuma koja poznaje gospođu Olgu Kreka, još jednu izlečenu od raka.

Pošto je bio jun 2010. odmah sam krenuo u akciju i po receptu koja mi je dala Olga Kreka, napravio Todikamp, a po destilovani petrolej sam otišao na Fakultet u Budimpeštu.

Sa tim saznanjima došao sam kući i dao majci da pije Todiklark, a koja je već dva meseca pila albanski petrolej iz Drača. Na dijagnozi je pisalo da je tumor na levoj dojci veličine 36 sa 16 milimetara. Tačno 10 meseci nakon početka uzimanja Todiklarka otišla je na kontrolu u privatnu kliniku u Novom Sadu kod profesora koji joj je bio predsednik onkološke komisije u Sremskoj Kamenici, a koja joj je predložila zračenje i hemoterapije. Pošteno mu je priznala da je koristila ruski lek Todiklark, a on joj je na to rekao da se tumor smanjio na 6 sa 4 milimetra i da će se lako odstraniti, a hemoterapije i zračenja više nije spominjao. Samo je lakonski konstatovao da svako ima pravo da se leči kako želi....

Nakon te operacije moja majka je nastavila da pije Todiklark povremeno i nikada više nije imala problema s rakom. A moj život novinara , umetnika dobio je i treću dimenziju. Pomoći ljudima koji su, zahvaljujući cenzuri, ostali uskraćeni informacije da postoji lek TODIKLARK koji je registrovan u Volgogradskoj regiji u Rusiji i koji se zvanično prodaje po apotekama u jednoj zemlji EU , Poljskoj.